Jednog jutra

Da mi je neko rekao da ću se jutros probuditi sa užasnom temperaturom, kašljem, grudoboljom i sve većom sumnjom u upalu pluća, ne bih mu vjerovala. U stvari, bih. Bih, jer sam ja u suštini jedna hodajuća neodgovornost ,koja nema nikakav problem da ponekad, čisto rekreativno izgubi telefon, ključeve, novčanik, pa zašto ne i zdravlje?

I tako, budim se jutros, to jest, budi me zvuk fiksnog telefona. Majka zove. Jaaao, taj telefon. Lijepo sam rekla S. da je loša ideja da ga uključimo. Em što me primorava da ustanem iz toplog kreveta u ovo hladno, vjetovito, ali sunčano (divote!) decembarsko jutro, em što predstavlja jedan specifičan GPS, ili ti : '' Kažeš da si kući, a ne javljaš se na fiksni?'' Hmmm...
S.se takođe probudila i čujem njen panični glas koji S RAZLOGOM ponavlja: ''Moramo da pokupimo robu sa žice, vidi kako duva vjetar, inače ćemo da je kupimo po ulici i krovovima''.  Važi, sad ćemo...Polako. Prvo da nazovem majku, kojoj se nisam stigla javit', onda da popijemo kaficu, pa ćemo onda da kupimo robu i tako to...
Pomenuh li da mi je danas ispit? Eh, da. Ali se ne opterećujem. Uopšte. Osim što mi temperatura odvlači misli od ispita, ja taj ispit i bojkotujem! Završni ispit, koji se radi pismeno! Ja studiram društvene nauke, ja studiram fakultet gdje su retoričke sposobnosti od najvećeg značaja, i onda dođe neki/a profesor/ica kojem/joj se žuri da ide na Bahame,u Švajcarsku ili gdje već, pa hajde da vam dam  50 pitanja da uradite za 45 minuta. Nema problema...Bojkot. Pronašla sam u sebi pravi, revolucionarni razlog da se utješim ako padnem ispit. I još jedna utjeha: Sociologiju ću da naučim za desetku. Hoću sto posto. Volim ja sociologiju.
S. i ja upravo pravimo ambiciozne planove kako ćemo ''jedan dan'' da pospremimo kuću. Eh, da hoće doći taj dan. Ali ni ona ni ja se ne trudimo da ga uguramo u naš, ionako prezauzet raspored. :D
B. bi danas mogla da dođe, S. opet treba pomoć oko programiranja, a i treba nam pomoć oko gatanja.
Jer smo mi zaljubljene. Da,da. A i B. je zaljubljena, i onda ne može ništa da nam prigovara.
Znam da je zaljubljena, iako to pokušava sakriti, za razliku od mene i S. koje blentavimo kao budale na bilo kakav pomen njih.
S. me upravo primorava da pojedem nekakav propolis, kaže da je dobro za zdravlje. S. će biti dobra majka.Baš je brižna i fina. Upravo joj to i govorim:
Ja: ''S, ja mislim da ćeš ti biti sjajna majka''
S: ''Bože N. da li si ti normalna, šta ti je jutros?''
Ja: ''Pa eto, vidim kako fino brineš o meni i o svim ljudima.''
S:''Batali tu priču, ajde, evo ti ovaj limun pojedi, i usput, kad već pominješ majke, mogla bi da nazoveš svoju!''

Volim ja ovu S. Kako je volim. Idem sad da nazovem mati. Pa da pokupimo onu robu više, da ako već nije po ulicama. :)